Close
Ako je ljubav ta koja integriše suprotnosti, da li je poredak ljubavi put ljubavi koja otvara i pušta unutar nas nešto što nas je do tada bilo spolja?
Zato se i zove Poredak Ljubavi.
Nekome je nezamisliva sama terminologija Poredak Ljubavi jer poredak asocira na nešto rigidno, programirano, kontrolisano, na jednoj strani, a na drugoj strani imamo ljubav, nešto neobuzdano, neopipljivo, to je suštinska, najveća energija. Kako onda povezati jedno i drugo? Ne treba povezati jer to i nije razdvojeno.
Poredak ljubavi je u svojoj suštini već povezan, suprotnosti su sklopljene kao u jin-jangu. Imamo na jednoj strani crno, na drugoj strani belo i imamo etar, tu kvintesenciju (lat: quinta essentia – peta suština, peta supstancija) koja povezuje suprotnosti poput svetla i tame, crnog i belog – to je Poredak Ljubavi.
Ljubav koja podleže zakonitostima, ali kosmičkim zakonitostima. Kada se povrede te osnovne kosmičke zakonitosti onda dolazi do bolesti, do patnje.
Škola Života je tu da se podsetimo kosmičkih zakonitosti, koje su naši stari i te kako znali, i tako sebi omogućimo užitak u Ljubavi koja ima budućnost na svim nivoima i poljima, u ovom životu Ovde i Sada.
Poredak ljubavi – porodični raspored je fenomenološki metod, koji svojim efikasnim isceliteljskim dejstvom prevazilazi okvire klasičnog terapeutskog rada. To je način isceljivanja koji uključuje kako ono nama nepoznato transpersonalno, tako i unutrašnje duševno područje, isprepleteno s odnosima unutar porodice i šireg društvenog okruženja. Ovaj postupak istovremeno prevazilazi granice ličnog i omogućava uvid u transgeneracijske dinamike i njihovo delovanje na pojedinca. Spoznaja tih dinamika posredstvom takozvanog kolektivnog pamćenja, koje nas povezuje s onim transpersonalnim, omogućava nam uvid u povezanost i smisao odnosa, često dovodeći do neverovantnog napretka, konačnog razrešenja i ozdravljenja. U radu poretka ljubavi središnje mesto zauzima osećaj s kojim se susreću učesnici odabrani da predstavljaju članove klijentovog (porodičnog) sistema. Na delu je jedna od osnovnih ljudskih sposobnosti, na osnovu koje na telesnom i osećajnom nivou mogu da se dožive iskustva i osećanja drugih ljudi i dođe u posed spoznaje i „ znanja“ o njima, iako se pre toga nije raspolagalo apsolutno nikakvim kognitivnim informacijama.
Biti „medijum“ za iskustva drugih jeste čovekova sposobnost koja vuče korene još od prapočetaka ljudskog postojanja, dakle, kao jedno od najstarijih „znanja“ ljudskog roda. Na njega nailazimo i u mnogim drugim savremenim vidovima terapije, kao na primer u konceptima uzajamnog transfera i kontratransfera u psihoanalizi.
U poretku ljubavi dosegnut je dosad najviši stepen diferencijacije te sposobnosti. Određeni porodični raspored predstavlja takozvano „polje znanja“ pomoću kojeg se praktično oslikava energetsko stanje u okviru nekog (porodičnog) sistema, s izuzetno delotvorim isceliteljskim potencijalima. Svojim iskustvenim sadržajima duhovnog energetsko-informacionog polja, ovaj postupak potvrđuje i povratno dopunjava i neke prirodnonaučne pojmove, kao što su, na primer, „morfogenetska polja“ Ruperta Šeldrejka.
Rad u polju poretka ljubavi orijentisan je ka rešenju i podvrgava se prirodnim porecima i zakonitostima koji deluju unutar porodice ili bilo kojeg sistema, dakle, podleže faktičkim kategorijama bez obzira na naše moralne kodekse. Povreda tih zakonitosti može da dovede do teških patnji i bolesti, a njihovo ponovno uspostavljanje – do isceljenja. Podvrgavanjem tim prirodnim zakonomernostima i prepuštanjem energetskim procesima u službi života, doseže se ljubav koja postaje odlučujuća i noseća snaga porodice.
U takve zakonitosti spada, na primer, pravo svih članova porodice (sistema) na pripadnost, nezavisno od vladajućih moralnih normi. Tu je i neprikosnoveno pravo na vlastitu sudbinu, na sopstvenu patnju i krivicu. Tako, na primer, deca ne mogu da nose teret svojih roditelja, već svojim roditeljima smeju i moraju da prepuste čast i dostojanstvo da se sami nose sa svojim bremenom, doprinoseći tako napretku vlastitog života. Uključivanje predaka i mrtvih članova porodice, kao i onih koji su se, na primer, ratnim stradanjima energetski vezali za porodicu, dovodi do pomirenja na jednom dubljem nivou, čime oni živi dobijaju novu životnu snagu.
Rad u polju poretka ljubavi zahteva visoku stručnu postdiplomsku nadogradnju i kvalifikovanost i podrazumeva dobro poznavanje priznatih psihoterapijskih metoda, ali i sposobnost praktičara poretka ljubavi da se odrekne predstave o kontrolisanju situacije, da bi, kako Bert Helinger kaže, mogao da „radi bez namere i straha“.
„Trudeći se da nađemo pravo mesto u životu, možemo dobiti samo mali uvid u to šta uopšte znači slediti put Velikog duha. Na tom putu ne postoji budistički, indijanski, islamski, jevrejski, katolički, pravoslavni, niti bilo koji drugi verski sistem. Na takvom putu vlada univerzalna ljubav.“ Prema Bear Heartu, „Ako želimo da budemo zdravi, moramo slušati svoju dušu! Na kraju krajeva, mi i jesmo ovde zato što ne možemo pobeći od sebe. Dokle god čovek ne uspe sebe da vidi i pronađe u očima i srcu ljudi koji ga okružuju, biće usamljen. Dokle god ljudima s kojima živi ne dozvoli da proniknu u tajne sfere njegove sopstvene duše, neće spoznati pravu vrednost spokojstva i sigurnosti. Dokle god živi u strahu da će biti raskrinkan, neće moći da spozna ni druge niti sebe samog – biće i ostaće sam.“
Poredak ljubavi pomaže nam da ponovo uspostavimo izgubljenu ravnotežu. U nama je prisutno svekoliko iskonsko drevno znanje naše porodice. Ali mi često nešto zameramo svojim roditeljima, preuzimajući istovremeno iz ljubavi i u najboljoj nameri na sebe njihovu sudbinu; nekad smo ljuti na njih zbog načina kako su nas odgajali ili zbog povreda koje su nam nanijeli… Ali ti roditeji, hteli mi to priznati ili ne, borave u nama, oni su deo nas . I svaki put kad osetimo otpor prema njima, mi smo zapravo u otporu prema sebi.
Poredak Ljubavi omogućava nam da uočimo sve zablude, bolesti, uverenja naših roditelja (i drugih predaka) i prihvatimo ih kao njihove, a ne naše sopstvene. Poredak nas uči da zavolimo oca, ma kakav da je bio ili da on jeste, da zavolimo majku, sa svim njenim vrlinama i manama. Tek tada možemo zavoleti sebe takve kakvi jesmo. Tek tada iz nas može da nikne svež pupoljak novog života. Tek tada mi napuštamo sudbinu našeg oca i njegove porodice, naše majke i njene porodice i počinjemo da živimo svoju sopstvenu svrhu.
Poredak se zalaže da u okviru svake porodice bude ostvaren optimalan raspored. Optimalan je onaj poredak u kojem članovi porodice troše najmanju potrebnu količinu energije da bi porodica funkcionisala kao celina, a oni kao pojedinci se razvijali.
Pre svega, postoji velika razlika između lečenja i isceljenja. Ako se neko razboleo, nije adekvatno pričati o lečenju ili ozdravljenju, nego o isceljenju. Ozdravljenje je kratkog veka, a isceljenje znači da se nešto integrisalo, da tema koja je prouzrokovala bolest više nema moć nad nama, ona se zaokružila. Ta bolest više se ne pojavljuje, ni taj simptom, ni ta tegoba. To je ono kroz šta nas vodi Poredak ljubavi. Dakle, pruža nam mogućnost da na jedan vrlo jak energetski način pomognemo sebi da ponovo budemo jedno, da budemo isceljeni u tom širem i dubljem kontekstu. Gotovo da nema one tegobe ili bolesti, tj. simptoma, čiji se uzroci ne bi mogli pogledati i transformisati ovom metodom.
Metod je prikladan kako za rad s pojedincima, tako i sa porodicama koje se suočavaju i s najtežim životnim problemima: teška bolest, smrt, samoubistvo, neverstvo, odvojeni život, razvod, incest, pobačaj, sterilnost tj. neplodnost… – jer pronalazi uzroke i rešenja, kao i mogućnosti koje ponovo pokreću emociju ljubavi. To pomaže učesniku da spozna izvor problema, takozvana energetska “čvorišta’’, koja često generacijama unazad otežavaju protok životne energije i ljubavi – i da se tako ponovo pokrene životni projekat, bilo od početka, bilo od one tačke gde je nekada davno stao.
Zamislite nezamislivo… Takvo je iskustvo svih, doslovce svih, koji su sebi prisuštili iskustvo učešća u paralelnim konstelacijskim radovima. Intenzitet, dinamika i kulminacija energije koja se dešava za vreme paralelnih radova je iskustvo koje je teško pretočiti u reči. Jedna od specifičnosti Vladovog rada ujedno i najpoznatiji doprinos razvoju metodi su čarobni paralelni radovi.
To znači da više klijenata istovremeno postavlja konstelacijski rad na željenu temu. Ilić je paralelne radove predstavio na stručnom Kongresu u Moskvi od 23 – 26. septembra 2011. godine kada je istovremeno u konstelacijama učestvovalo preko 500 učesnika. Zvuči neverovatno, ali je istinito, ujedno i čarobno.
Sinergija paralelnih radova bitno doprinosi intenzivnijem rastu.
Ne samo zbog toga na Vladovim programima edukacije sve više je koleginica i kolega konstelatora sa dugogodišnjim ličnim iskustvom. Edukativni program Škole Života otvoren je za sve, bez obzira na prethodno iskustvo.(Edukacija u ne-znanju)
